Čačanska lepotica

Čačanska lepotica je vrhunska domaća sorta šljive, stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku (autori dr Staniša A. Paunović, dr Milojko Ranković i dr Dobrivoje Ogašanović), a u široku komercijalnu proizvodnju je puštena 1975. godine. Nastala je planskim ukrštanjem sorti Vangenhajmova (Wangenheims Frühzwetsche) i Požegača. Zbog svog ranog zrenja, izuzetne rodnosti, prelepog izgleda i vrhunskog stonog kvaliteta plodova, ovo je privredno najznačajnija, najrasprostranjenija i najtraženija rana stona šljiva u čitavoj Evropi i kod nas.

Potpuno je samooplodna sorta. Odlikuje se izuzetno visokim stepenom samooprašivanja i stabilnim, redovnim zametanjem plodova sopstvenim polenom, pa pouzdano donosi maksimalne prinose u čistim jednosortnim zasadima bez ikakve potrebe za drugim sortama u voćnjaku. Zbog ranog i obilnog cvetanja, kao i ekstremno kvalitetnog polena velike klijavosti, Čačanska lepotica je fenomenalan oprašivač za sve druge sorte šljiva koje cvetaju u isto vreme (uključujući Čačansku ranu i Čačansku najbolju). Cveta srednje rano.

Drvo je prirodno slabe do umerene (srednje) bujnosti, sa umereno gustom, pravilnom okruglasto-piramidalnom krošnjom i odličnim, širokim uglovima grananja koji sprečavaju oštećenja stabla. Ekstremno rano stupa u period pune rodnosti (neretko donese prve komercijalne plodove već u drugoj godini nakon sadnje). Rađa redovno, obilno i izuzetno stabilno svake godine. Sklona je preobilnom rađanju (prerodu), zbog čega zahteva obaveznu, redovnu i pravilnu zimsku i letnju rezidbu radi proređivanja rodnog drveta kako plodovi ne bi sitnili, a stablo ušlo u fazu periodičnog rađanja.

Spada u grupu ranih letnjih sorti šljiva. Na našem podneblju i u kontinentalnim klimatskim uslovima sazreva veoma rano – krajem jula i početkom avgusta (obično između 25. jula i 5. avgusta, oko 3 do 4 nedelje pre sorte Stenlej).

Berba se obavlja krajem jula i u prvoj nedelji avgusta. Plodovi dobijaju prepoznatljivu intenzivno plavu boju čak desetak dana pre nego što postignu punu tehnološku zrelost mesa. Zbog toga treba voditi računa da se ne ubere prerano (dok je meso još zeleno i kiselo), već u fazi kada plod razvije pun, harmoničan i sladak ukus.

Odlikuje se izuzetno dobrom sposobnošću čuvanja za jednu ranu letnju sortu. U svežem stanju u hladnjači uspešno može da se održi od 2 do 3 nedelje, što je izvanredan rezultat. Zbog veoma čvrstog mesa ploda i elastične pokožice, savršeno podnosi branje, grubo mašinsko kalibrisanje, pakovanje i daleki transport, bez opasnosti od gnječenja i curenja soka. Prvenstveno je vrhunska konzumna (stona) sorta za potrošnju u svežem stanju i izvoz na zahtevna zapadnoevropska tržišta, a u industriji je visoko cenjena za duboko zamrzavanje (sečenje na polutke) i izradu kvalitetnih domaćih džemova i pekmeza. Za preradu u rakiju se koristi uglavnom sekundarno, jer ima umeren nivo šećera pa daje solidan destilat.

Plod je srednje krupan do krupan (prosečne mase 35–42 grama, a uz odličnu rezidbu i proređivanje dostiže i preko 45 grama), izuzetno ujednačen na stablu i pravilnog, okruglasto-ovalnog oblika sa jasno izraženom uzdužnom brazdom. Pokožica je čvrsta, tanka, tamnoplave do intenzivno čelično-plave boje, u potpunosti prekrivena izrazito gustim, privlačnim i svetloplavim voštanom prevlakom (pepeljkom). Meso je zelenkasto-žuto, veoma čvrsto, kompaktno, sočno i prepoznatljivo hrskavo. Ukus je izvanredan, osvežavajući – odlikuje se savršenim balansom slatkog i umereno kiselog sa blagom i prijatnom sortnom aromom. Koštica je srednje krupna i spada u grupu čistih cepača (kalanki) – potpuno lako, glatko i čisto se odvaja od mesa ploda.

Izrazito je tolerantna sorta na virus šarke šljive (Plum pox virus), što je njena ogromna prednost na terenu. Čak i ako se stablo zarazi, virus ne izaziva prevremeno opadanje niti deformacije na plodovima, pa se može bezbedno i profitabilno gajiti u zaraženim područjima. Pokazuje odličnu otpornost drveta i cvetnih pupoljaka na niske zimske mrazeve, kao i umerenu otpornost na plamenjaču i rđu šljive. Sa druge strane, veoma je osetljiva na moniliju i trulež plodova (Monilinia fructigena) u vlažnim letima pred berbu, što zahteva obaveznu i blagovremenu preventivnu hemijsku zaštitu.

Voćne sadnice šljive proizvodimo na visokoafinitetnoj, standardnoj podlozi: dženarika (Prunus cerasifera), sa kojom ova sorta ostvaruje savršen spoj, odličnu dugovečnost stabla i izvanrednu prilagodljivost različitim tipovima zemljišta.