Redhaven

Redhejven (Redhaven) je najpoznatija, najrasprostranjenija i privredno najznačajnija sorta breskve svih vremena u svetu i na našim prostorima. Stvorena je 1940. godine na Državnom univerzitetu u Mičigenu (SAD) od strane čuvenog selekcionera Stenlija Džonstona, planskim ukrštanjem sorti Halehaven i Kalhaven. Zbog svoje izuzetne prilagodljivosti različitim tipovima zemljišta, vrhunskog kvaliteta mesa i ekstremne otpornosti na mrazeve, predstavlja vodeći svetski pomološki standard prema kome se određuje vreme cvetanja i zrenja svih ostalih sorti breskve na planeti.

Samooplodna sorta; može doprineti oprašivanju kompatibilnih sorti koje cvetaju u isto vreme. Cveta srednje kasno, a cvetni pupoljci poseduju vrhunsku otpornost na pozne zimske i prolećne mrazeve.

Drvo je umerene do srednje bujnosti, sa prepoznatljivom, lepom, dobro razgranatom i širokom krošnjom sa odličnim uglovima grananja. Izuzetno rano stupa u period pune rodnosti (neretko prve komercijalne plodove donese već u drugoj godini nakon sadnje). Rađa redovno, obilno i ekstremno stabilno svake godine. Zbog urođene sklonosti ka preobilnom rađanju (prerodu), zahteva obaveznu, oštru i redovnu zimsku rezidbu, kao i rigorozno ručno proređivanje plodova početkom leta kako rod ne bi ositnio, a grane se polomile pod težinom ploda.

Spada u grupu srednje ranih letnjih sorti breskve. Na našem podneblju i u kontinentalnim klimatskim uslovima sazreva u samom jeku leta – krajem jula i početkom avgusta (obično između 25. jula i 5. avgusta).

Berba se obavlja krajem jula i tokom prve polovine avgusta. S obzirom na to da plodovi na stablu dozrevaju postepeno (sukcesivno), berba se u voćnjaku obavlja proredno i pažljivo, u 2 do 3 navrata, birajući samo idealno obojene plodove.

U svežem stanju u hladnjači uspešno može da se čuva od 1 do 2 nedelje. Zbog čvrstog mesa u fazi tehnološke zrelosti, odlično podnosi branje, sortiranje, pakovanje i transport, bez opasnosti od gnječenja. Prvenstveno je vrhunska konzumna (stona) sorta za potrošnju u svežem stanju na domaćem i inostranom tržištu, ali se masovno koristi i za industrijsku preradu (vrhunske kompot-polutke, sokovi, džemovi) i za duboko zamrzavanje.

Plod je krupan (prosečne mase 150–200 grama, a uz odlično proređivanje i preko 220 grama), izuzetno ujednačen na stablu i pravilnog, atraktivnog okruglog oblika. Pokožica je srednje maljava (fino plišana), intenzivno žute do zlatno-žute osnovne boji, koja je na preko 70–80% površine ploda prekrivena prelepim, jarkim i sjajnim crvenim do mramorastim rumenilom na sunčanoj strani. Meso je intenzivno žuto, oko same koštice diskretno crvenkasto, čvrsto, kompaktno, izuzetno sočno i topljivo. Ukus je neprevaziđen, bogat, pun i desertni – odlikuje se savršenim balansom visokog sadržaja šećera i fine osvežavajuće kiseline, sa raskošnom sortnom aromom. Koštica je srednje krupna. Spada u grupu polucepača (delimičnih kalanki) – u punoj konzumnoj zrelosti na stablu se odvaja lako i čisto, dok u ranijim fazama berbe ili u sušnim godinama meso može delimično srastati sa košticom.

Srednje je otporna sorta na bolesti. Pokazuje izvanrednu prirodnu otpornost drveta i cvetnih pupoljaka na ekstremno niske zimske temperature. Sa druge strane, izuzetno je osetljiva na kovrdžavost lista breskve (Taphrina deformans) i osetljiva na moniliju i trulež plodova (Monilinia laxa) u vlažnim i kišnim godinama pred berbu, što zahteva obaveznu, stručnu i maksimalno redovnu preventivnu hemijsku zaštitu (plavo prskanje bakrom u fazi bubrenja pupoljaka i namenski fungicidi tokom cvetanja).

Voćne sadnice breskve proizvodimo na visokoafinitetnim, sertifikovanim podlogama: sejanac vinogradarske breskve (odličan standard za propusna, topla i umereno plodna zemljišta) i na savremenoj vegetativnoj podlozi St. Julien A (Sveti Julijan A) koja uspešno kontroliše bujnost stabla na težim i vlažnijim zemljištima, obezbeđujući savršen i dugovečan spoj.