Stark Hardy Giant

Stark Hardi Džajant (Starking Hardy Giant) potiče iz SAD-a, gde je otkrivena kao slučajni sejanac nepoznatog porekla u saveznoj državi Vašington, a komercijalizovana je i patentirana od strane čuvene američke rasadničarske kompanije Stark Bro’s. Zbog svoje izuzetne, džinomske krupnoće ploda, ekstremne čvrstine mesa, neprevaziđene otpornosti drveta na zimske mrazeve i visoke tolerantnosti na pucanje, ovo je jedna od najcenjenijih, najsigurnijih i najpouzdanijih komercijalnih sorti trešnje srednje sezone.

Potpuno je stranooplodna sorta. Budući da nosi genotip (S₃S₄) i pripada I grupi steriliteta, ne može da zametne rod sopstvenim polenom, pa zahteva obavezno prisustvo kompatibilnih sorti oprašivača u zasadu koje cvetaju u isto vreme. Izrazito je genetski nekompatibilna sa sortama Bing i Lambert – pošto sve tri sorte dele istu I grupu steriliteta, međusobno oprašivanje na terenu je nemoguće i rod će potpuno izostati. Budući da cveta srednje rano, njeni najbolji, biološki usklađeni i na terenu dokazani oprašivači su: Van, Kordija (Kordia), Sam (Sam) i samooplodna Stela (Stella).

Drvo je veoma bujno, snažno, robusno i dugovečno, sa jakim skeletnim granama koje formiraju široku, prostranu, dobro razgranatu i polurasprostranjenu krošnju. Rano stupa u period pune rodnosti ako se kalemi na savremene slabo bujne podloge (već u drugoj ili trećoj godini nakon sadnje). Kada prorodi, uz adekvatne oprašivače, donosi redovne, stabilne i izuzetno obilne prinose svake godine. Odlično reaguje na standardnu rezidbu i obavezno povijanje (razvođenje) mladara u prve dve godine radi kontrole prirodno jake bujnosti i širenja uglova krunice.

Spada u grupu srednje kasnih sorti trešnje. Na našem podneblju i u kontinentalnim klimatskim uslovima sazreva za berbu sredinom juna (obično između 12. i 20. juna, odnosno u IV i V nedelji zrenja trešanja, sazrevajući u isto vreme kada i sorta Bing, a svega par dana pre sorte Stela).

Berba se obavlja tokom sredine juna. Plodovi na stablu dozrevaju prilično ujednačeno i odlikuju se prepoznatljivom, dugom, debelom i čvrstom zelenom peteljkom, što maksimalno olakšava i ubrzava ručnu berbu bez opasnosti od čupanja i oštećenja mesa oko čašice.

Odlikuje se izuzetno dobrom sposobnošću čuvanja. U svežem stanju u hladnjači uspešno može da se održi od 7 do 14 dana. Zbog izrazito čvrstog, kompaktnog i mesnatog ploda, savršeno podnosi branje, grubo mašinsko kalibrisanje, pakovanje i daleki transport, bez ikakve opasnosti od gnječenja i curenja soka. Prvenstveno je namenjena za premium stonu potrošnju u svežem stanju na domaćem i zahtevnom inostranom tržištu, ali se zbog čvrstine mesa odlično koristi u industriji za kompote i slatko.

Plod je veoma krupan do džinovski (prosečne mase od 9 do preko 10,5 grama, a uz odličnu agrotehniku pojedinačne bobice dostižu i više), ujednačen na stablu i atraktivnog, krupnog široko-srcolikog oblika. Pokožica je čvrsta, glatka i izrazito sjajna, u punoj zrelosti intenzivno tamnocrvene do luksuzne tamnobordo boje sa sitnim, jedva primetnim svetlijim tačkicama (lenticelama). Meso je tamnocrveno, izuzetno čvrsto, kompaktno i hrskavo (tipična čvrsta hrskavica), veoma mesnato i sočno. Ukus je izvanredan, bogat, pun i desertni – odlikuje se visokim sadržajem šećera, finom osvežavajućom kiselinom i raskošnom aromom prave trešnje.

Kao što joj i samo ime kaže (Hardy), odlikuje se izvanrednom i neprevaziđenom prirodnom otpornošću drveta i cvetnih pupoljaka na ekstremno niske zimske mrazeve tokom mirovanja. Takođe, poseduje visoku otpornost ploda na pucanje usled obilnih letnjih kiša u periodu zrenja, što je njena ogromna komercijalna prednost na terenu u vlažnim godinama. Zahteva standardnu preventivnu hemijsku zaštitu od monilije plodova (Monilinia laxa), kao i obaveznu zaštitu od ptica koje privlači krupni tamni rod.

Korenov sistem je izuzetno jak, dubok i razgranat. Odlično koristi vlagu i hranljive materije iz dubljih slojeva zemljišta, ali apsolutno ne podnosi teška, glinovita, zbijena i zabarena zemljišta sa visokim nivoom podzemnih voda, gde usled nedostatka kiseonika brzo dolazi do propadanja korena (asfiksije) i sušenja stabla. Traži duboka, propusna, laka i plodna zemljišta na provetrenim položajima.

Voćne sadnice trešnje proizvodimo na visokoafinitetnim, sertifikovanim podlogama: magriva (Prunus mahaleb) i divlja trešnja (vrapčara) za klasične i dugovečne zasade na suvljim zemljištima. Pored bujnih, sadnice proizvodimo i na savremenim, slabo do srednje bujnim vegetativnim podlogama Gizela 5 (Gisela 5) i Gizela 6 (Gisela 6), koje su svetski obavezan standard za ovu sortu, jer idealno kontrolišu njenu veliku prirodnu bujnost, drastično ubrzavaju stupanje u period pune rodnosti (već u drugoj godini) i omogućavaju podizanje intenzivnih, super-gustih i visoko-profitabilnih plantaža.