Bing

Bing potiče iz SAD-a, gde je stvorena daleke 1875. godine u saveznoj državi Oregon od strane čuvenog voćara i odgajivača Seta Luellinga (Seth Lewelling), koji ju je nazvao u čast svog vernog kineskog radnika Ah Binga. Zbog svog neprevaziđenog bogatstva ukusa, velike krupnoće i izvanredne čvrstine mesa, decenijama predstavlja najrasprostranjeniju komercijalnu trešnju u Severnoj Americi i istorijski najvažniji svetski standard za čitavu klasu vrhunskih tamnih hrskavica.

Potpuno je stranooplodna sorta. Zahteva obavezno prisustvo kompatibilnih sorti oprašivača u zasadu koje cvetaju u isto vreme. Budući da cveta srednje rano, njeni najbolji, biološki usklađeni i na terenu dokazani oprašivači su: Van, Stela (Stella), Lapins i Sam (Sam). Cveta izuzetno obilno i dugotrajno.

Drvo je veoma bujno, snažno, robusno i dugovečno, sa moćnim skeletnim granama koje formiraju široko-razgranatu, veliku i umereno gustu krošnju. Kada se kalemi na klasične bujne podloge, nešto kasnije stupa u period punog rađanja (oko četvrte ili pete godine nakon sadnje), zbog čega savršene rezultate daje na savremenim slabo bujnim podlogama. Kada prorodi, uz adekvatne oprašivače, donosi redovne, stabilne i izuzetno visoke prinose. Zahteva strogu i pravilnu zimsku i letnju (zelenu) rezidbu radi kontrole bujnosti, širenja uglova grananja i redovnog obnavljanja rodnog drveta (majskih bučića).

Spada u grupu srednje kasnih sorti trešnje. Na našem podneblju i u kontinentalnim klimatskim uslovima sazreva za berbu sredinom juna (obično između 12. i 20. juna, odnosno u IV i V nedelji zrenja trešanja, jednovremeno sa kanadskom sortom Van i par dana pre sorte Stela).

Berba se obavlja tokom sredine juna. Plodovi na stablu dozrevaju prilično ujednačeno i odlikuju se prepoznatljivom, srednje dugom i debelom zelenom peteljkom, što olakšava branje i sprečava lako opadanje roda pri jačem vetru.

Odlikuje se izuzetno dobrom sposobnošću čuvanja. U svežem stanju u hladnjači uspešno može da se održi od 1 do čak 2 nedelje. Zbog veoma čvrstog i kompaktnog mesa ploda, odlično podnosi branje, sortiranje, mašinsko kalibrisanje, pakovanje i daleki transport, bez ikakvog rizika od gnječenja i curenja soka. Prvenstveno je namenjena za luksuznu stonu potrošnju u svežem stanju na domaćem i inostranom tržištu, a izuzetna je i za industrijsku preradu u vrhunske kompot-polutke i premium slatko.

Plod je krupan do vrlo krupan (prosečne mase 8,5–9,5 grama), ujednačen na stablu i atraktivnog, široko-srcolikog do okruglastog oblika, sa karakterističnim blagim ugnućem na samom vrhu ploda. Pokožica je deblja, čvrsta, elastična, glatka i izrazito sjajna, u punoj zrelosti intenzivno tamnocrvene do zagasito bordo-crne boje. Meso je tamnocrveno, veoma čvrsto, kompaktno i hrskavo (čista čvrsta hrskavica), izuzetno mesnato i sočno. Ukus je izvanredan, bogat i desertni – odlikuje se visokim sadržajem šećera, minimalnim procentom prijatnih osvežavajućih kiselina i raskošnom, prepoznatljivom aromom prave tamne trešnje.

Srednje je otporna sorta na bolesti. Pokazuje odličnu prirodnu otpornost drveta na niske zimske temperature tokom punog mirovanja. Sa druge strane, veoma je osetljiva na pucanje plodova usled obilnih i iznenadnih junskih kiša u periodu zrenja, zbog čega u vlažnim danima zahteva intenzivnu preventivnu hemijsku zaštitu od monilije i truleži ploda (Monilinia laxa). Takođe, izrazito je osetljiva na bakterijski rak korena i stabla (Pseudomonas syringae), zbog čega ne podnosi hladna i teška zemljišta i zahteva redovnu preventivnu zaštitu preparatima na bazi bakra u jesen i rano proleće.

Korenov sistem je izuzetno jak, dubok i razgranat. Odlično podnosi sušne periode u zrelim godinama, ali traži duboka, propusna, laka, topla i dobro drenirana zemljišta, dok apsolutno ne podnosi teška, glinovita, zbijena i zabarena zemljišta sa visokim nivoom podzemnih voda, gde brzo oboljeva od asfiksije i propada.

Voćne sadnice trešnje proizvodimo na visokoafinitetnim, sertifikovanim podlogama: magriva (Prunus mahaleb) i divlja trešnja (vrapčara) za klasične i dugovečne zasade. Pored bujnih, sadnice proizvodimo i na savremenim, slabo do srednje bujnim vegetativnim podlogama Gizela 5 (Gisela 5) i Gizela 6 (Gisela 6), koje su obavezan standard za ovu sortu, jer idealno kontrolišu njenu veliku prirodnu bujnost, drastično ubrzavaju stupanje u period pune rodnosti (već u drugoj godini) i omogućavaju podizanje intenzivnih, gustih i visoko-profitabilnih plantaža.