Stanley

Stenlej (Stanley) potiče iz SAD-a, gde je stvoren 1912. godine na Eksperimentalnoj stanici u Ženevi (savezna država Njujork), a u proizvodnju je pušten 1926. godine. Nastao je planskim ukrštanjem sorti Aženka (Prune d’Agen) i Džinovka (Grand Duke) sa primarnim ciljem dobijanja vrhunske i krupne šljive za sušenje. Zbog svoje izuzetne prilagodljivosti, rane rodnosti i visoke tolerantnosti na šarku, danas je ovo najzastupljenija, najpopularnija i privredno najvažnija komercijalna sorta šljive u Srbiji i čitavom regionu.

Potpuno je samooplodna sorta. Odlikuje se izvanrednim, stabilnim i sigurnim zametanjem plodova sopstvenim polenom, pa pouzdano donosi maksimalne i rekorderne prinose čak i kada je zasađena u čistim, velikim jednosortnim blokovima bez drugih sorti. Zbog obilnog cvetanja i ekstremno kvalitetnog polena, Stenlej je odličan oprašivač za mnoge kompatibilne sorte šljiva koje cvetaju u isto vreme, poput Čačanske rane i Čačanske najbolje. Cveta srednje kasno, a cvetanje traje dugo i obilno.

Drvo je srednje bujnosti do bujno u mladosti, dok u punom rodu porast postaje umeren. Formira prepoznatljivu, retku, vazdušastu i široko-piramidalnu krošnju sa jakim skeletnim granama koje se pod teretom roda lepo povijaju. Izuzetno rano stupa u period rodnosti (neretko donese prve plodove već u drugoj ili trećoj godini nakon sadnje). Kada prorodi, daje redovne, stabilne i ekstremno obilne prinose. Zbog sklonosti ka preobilnom rađanju (prerodu), zahteva redovnu, oštru i redovnu rezidbu radi proređivanja rodnog drveta i održavanja ujednačene krupnoće ploda.

Spada u grupu poznih letnjih/ranih jesenjih sorti šljiva. Na našem podneblju i u kontinentalnim klimatskim uslovima sazreva u drugoj polovini avgusta (obično između 20. i 30. avgusta).

Berba se, u zavisnosti od namene, obavlja od kraja avgusta do sredine septembra. Plodovi namenjeni za stonu potrošnju i sušenje beru se nešto ranije dok su čvrsti, dok se za preradu u rakiju berba odlaže kako bi plodovi nakupili maksimalan procenat šećera.

U svežem stanju u hladnjači može uspešno da se čuva od 2 do 3 nedelje. Zbog izuzetno visokog sadržaja suve materije, povoljnog odnosa šećera i kiselina, ovo je vodeća svetska i domaća sorta za sušenje (suva šljiva). Pored sušenja, masovno se koristi kao univerzalna sirovina za proizvodnju vrhunske rakije šljivovice, džemova, pekmeza, kompota, kao i za masovnu stonu potrošnju u svežem stanju i izvoz.

Plod je krupan do vrlo krupan (prosečne mase 35–40 grama, a uz dobru agrotehniku i preko 45 grama), ujednačen i karakterističnog, izduženog, ovalno-jajastog oblika sa izraženim trbuhom i šavom. Pokožica je čvrsta, elastična, u berbi intenzivno tamnoplave do ljubičaste boje, u potpunosti prekrivena gustim, bogatim i prepoznatljivim svetloplavim pepeljkom (voštanom prevlakom). Meso je u početku zelenkasto-žuto, dok u punoj zrelosti prelazi u intenzivno zlatno-žutu do ćilibarnu boju. Veoma je čvrsto, kompaktno, umereno sočno, mesnato i izrazito slatko sa blagom kiselinom i prijatnom aromom. Koštica je srazmerno krupna i izdužena. Spada u grupu delimičnih (nepotpunih) cepača – u punoj jesenjoj zrelosti se odvaja lako, ali u sušnim godinama ili kod nepotpuno zrelih plodova meso može delimično srastati sa košticom.

Izrazito je tolerantna sorta na virus šarke šljive (Plum pox virus), što je njena najveća komercijalna prednost na terenu. Čak i ako se stablo zarazi, virus ne izaziva prevremeno opadanje niti deformacije na plodovima, pa se može uspešno i profitabilno gajiti u zaraženim rejonima. Sa druge strane, veoma je osetljiva na moniliju cveta i trulež plodova (Monilinia laxa) i rđu šljive, što u vlažnim i kišnim prolećima i jesenima zahteva obaveznu, redovnu i blagovremenu preventivnu hemijsku zaštitu u fazi punog cvetanja i pred samu berbu. Pokazuje odličnu otpornost drveta i pupoljaka na niske zimske mrazeve.

Voćne sadnice šljive proizvodimo na visokoafinitetnoj, standardnoj i proverenoj podlozi: Dženarika (Prunus cerasifera), sa kojom ova sorta ostvaruje savršen spoj, odličnu dugovečnost stabla i izvanrednu prilagodljivost različitim tipovima zemljišta.