Viljamovka

Viljamovka (eng. Williams / Bartlett) potiče iz Engleske, gde je stvorena krajem 18. veka (1770. godine) kao slučajni sejanac, a ime je dobila po rasadničaru Vilijamsu koji ju je umnožio i raširio. U Severnoj Americi je planetarno poznata pod nazivom Bartlett. Zbog svog neprevaziđenog, raskošnog mirisa, ekstremne sočnosti i visoke rodnosti, ovo je najpopularnija, najrasprostranjenija i privredno najznačajnija sorta kruške na svetu i na našim prostorima.

Viljamovka je delimično samooplodna, ali se za težak i redovan rod preporučuje unakrsno oprašivanje kompatibilnim sortama. Srednje kasno do kasno cvetanje smanjuje rizik od poznih prolećnih mrazeva, a njeni najbolji i na terenu dokazani oprašivači su: Konferans (Conference), Boskova bočica (Beurré Bosc), Žifardova i Kleržo.

Drvo je slabe do srednje bujnosti, sa prepoznatljivom, prostranom i široko-piramidalnom krošnjom koja u mladosti raste uspravno, dok se kasnije pod teretom roda lepo širi. Izuzetno rano stupa u period pune rodnosti (neretko prorodi i donese prve komercijalne plodove već u drugoj ili trećoj godini nakon sadnje). Kada prorodi, daje redovne, stabilne i ekstremno obilne, rekorderne prinose. Dobro podnosi oštru rezidbu i zahteva proređivanje plodova početkom leta kako rod ne bi ostao sitan.

Spada u grupu letnjih/ranih jesenjih sorti krušaka. Na našem podneblju i u kontinentalnim klimatskim uslovima sazreva za berbu krajem avgusta i početkom septembra (obično između 20. avgusta i 5. septembra).

Berba se obavlja isključivo u fazi tehnološke zrelosti, oko dve nedelje pre pune zrelosti na stablu, dok su plodovi još uvek potpuno čvrsti i svetlozeleni. Ako se ostavi da požuti na drvetu, meso gubi sok, brzo propada i truli iznutra („muri“). Pravovremeno ubrani plodovi odlično podnose manipulaciju i transport.

Odlikuje se veoma dobrom sposobnošću čuvanja za letnju krušku. U klasičnim hladnjačama uspešno se čuva od 2 do 3 meseca, dok u savremenim ULO hladnjačama sa kontrolisanom atmosferom zadržava potpunu čvrstinu i svežinu i do 5 meseci. Nezamenljiva je sorta za premium industrijsku preradu – od nje se peče čuvena i najskuplja rakija Viljamovka, a masovno se koristi za proizvodnju vrhunskih sokova, kaša, kompota i za sušenje, kao i za stonu potrošnju.

Plod je krupan do vrlo krupan (prosečne mase 180–230 grama i više), ujednačen i karakterističnog, tipičnog kruškolikog (tupokupastog) oblika sa blago talasastom i grbavom površinom. Pokožica je tanka, glatka i mirisna, u berbi svetlozelena, dok u punoj zrelosti tokom odležavanja prelazi u atraktivnu zlatno-žutu boju sa sitnim smeđim lenticelama (tačkicama). Meso je bledožućkasto do krem-belo, izuzetno sočno, maslačne teksture i potpuno bez kamenih ćelija (sklereida), zbog čega se bukvalno topi u ustima. Ukus je neprevaziđen, bogat, pun, izrazito sladak sa finom, otmenom osvežavajućom kiselinom i ekstremno jakom, prepoznatljivom muškatnom aromom.

Srednje je otporna sorta. Pokazuje dobru otpornost drveta na zimske mrazeve. Osetljiva je na bakterijsku plamenjaču (Erwinia amylovora), čađavu krastavost lista i ploda (Venturia pyrina) i kruškinu buvu (Cacopsylla pyri), što zahteva obaveznu, stručnu i redovnu preventivnu hemijsku zaštitu tokom cele vegetacije.

Voćne sadnice kruške proizvodimo na visokoafinitetnim i sertifikovanim podlogama. Budući da Viljamovka ima izrazit prirodni neafinitet (loš anatomski spoj) sa dunjom, u našem rasadniku je proizvodimo isključivo preko posrednika (međupodloge sorte Kaluđerka ili Hardijeva maslačna) na vegetativnim podlogama Dunja M-A i Dunja BA-29 (što garantuje dugovečnost stabla, rani rod i sprečava pucanje spojnog mesta na vetru), kao i na generativnoj podlozi divlje kruške (Pyrus communis) za suvlja i siromašnija zemljišta.