Kaluđerka

Kaluđerka (Le Curé / Pastoralka) potiče iz Francuske, gde je otkrivena daleke 1760. godine kao slučajni sejanac od strane jednog sveštenika (kalovita/fratra), po čemu je i dobila ime. Zbog svoje legendarne robusnosti, dugovečnosti stabla, džinovske krupnoće ploda i izuzetne rodnosti, ovo je najpoznatija i najrasprostranjenija stara zimska sorta kruške na čitavom Balkanu. Zbog jedinstvenog prirodnog afiniteta, ona je ujedno i najvažnija sorta-posrednik (međupodloga) u rasadničarskoj praksi.

Izrazito je triploidna sorta sa potpuno sterilnim polenom. Ne može da opraši samu sebe, niti bilo koju drugu sortu u voćnjaku, pa se ne može koristiti kao oprašivač. Zbog toga je u zasadima sa Kaluđerkom obavezno prisustvo najmanje dve različite diploidne sorte oprašivača koje cvetaju u isto vreme kako bi se obezbedilo unakrsno oprašivanje svih sorti na parceli. Budući da cveta izrazito rano u proleće, njeni najbolji i na terenu dokazani oprašivači su: Santa Marija, Klapova maslačna, Žifardova i Konferans (Conference). Zbog ranog cvetanja, cvetni pupoljci mogu biti osetljivi na pozne prolećne mrazeve.

Drvo je izuzetno bujno, snažno, moćno i dugovečno, formirajući veliku, široku i visoku piramidalnu krošnju sa jakim skeletnim granama koje se pod teretom roda lučno povijaju. Nešto kasnije stupa u period pune rodnosti (oko 4. ili 5. godine nakon sadnje), ali nakon toga donosi redovne, stabilne i ekstremno obilne, rekorderne prinose. Odlično reaguje na oštru rezidbu radi kontrole bujnosti i obavezno zahteva proređivanje plodova početkom leta kako grane ne bi pucale pod teretom roda.

Spada u grupu poznih zimskih sorti krušaka. Na našem podneblju i u kontinentalnim klimatskim uslovima sazreva za berbu početkom oktobra.

Berba se obavlja tokom prve polovine oktobra, isključivo u fazi pune tehnološke zrelosti dok su plodovi još uvek čvrsti i žuto-zeleni. Pravovremena berba je ključna, jer plodovi ubrani na vreme fantastično podnose transport i skladištenje.

Odlikuje se izuzetno dobrom sposobnošću dugotrajnog čuvanja. U klasičnim hladnjačama uspešno se čuva od 3 do 5 meseci, dok u savremenim ULO hladnjačama sa kontrolisanom atmosferom zadržava čvrstinu sve do proleća. Karakteristično je da plodovi u berbi imaju opor i osrednji ukus, a svoj puni, znatno bolji, slađi i prepoznatljivi kvalitet razvijaju tek nakon određenog vremena (odležavanja) u skladištu. Masovno se koristi za stonu potrošnju u toku zime, kao i za industrijsku preradu u sokove, kaše, džemove i za pečenje rakije.

Plod je krupan do vrlo krupan (prosečne mase 200–250 grama, a pojedinačni plodovi neretko dostižu i preko 350 grama). Karakterističnog je, izduženog, asimetričnog i nepravilnog kruškolikog oblika sa prepoznatljivom uzdužnom smeđom (rđastom) crtom/linijom koja se proteže od peteljke pa sve do čašice ploda. Pokožica je debela, čvrsta, glatka, u berbi žuto-zelena, dok tokom odležavanja prelazi u atraktivnu slamasto-žutu boju. Meso je bledožuto do belo, čvrsto, kompaktno, polutopivo i veoma sočno. Ukus je osvežavajući, blag i umereno sladak, sa niskim sadržajem kiselina i diskretnom, prijatnom aromom.

Odlikuje se izvanrednom otpornošću drveta na oštre zimske mrazeve i veoma dobro podnosi letnje suše i lošije agroekološke uslove. Sa druge strane, izuzetno je osetljiva na čađavu krastavost lista i ploda (Venturia pyrina), pa u vlažnim i kišnim godinama zahteva maksimalno intenzivnu i redovnu preventivnu hemijsku zaštitu od samog početka vegetacije. Srednje je osetljiva na bakterijsku plamenjaču (Erwinia amylovora) i kruškinu buvu.

Voćne sadnice kruške proizvodimo na visokoafinitetnim i sertifikovanim podlogama. Kaluđerka ima savršen, stoprocentni i prirodno najbolji direktni afinitet sa dunjom, zbog čega se u našem rasadniku kalemi direktno (bez posrednika) na vegetativne podloge Dunja M-A i Dunja BA-29 (gde služi i kao vrhunska međupodloga za druge osetljive sorte poput Viljamovke), kao i na generativnoj podlozi divlje kruške (Pyrus communis) za suvlja, siromašnija i teža zemljišta.