Mađarska najbolja (Mađarica)

Mađarska najbolja (u narodu poznata i kao Mađarica) je veoma stara i planetarno popularna sorta kajsije, poreklom iz Mađarske, gde je selekcionisana još u 19. veku. Zbog svog izuzetnog i neprevaziđenog kvaliteta mesa, raskošne arome i visoke tehnološke vrednosti plodova, decenijama predstavlja apsolutni pomološki standard i privredno najrasprostranjeniju i najvažniju sortu kajsije na čitavom Balkanu i kod nas.

Samooplodna sorta. Zbog obilnog cvetanja i izuzetno kvalitetnog polena, Mađarska najbolja je dobar oprašivač za kompatibilne sorte kajsije koje cvetaju u isto vreme. Cveta srednje rano.

Drvo je srednje bujnosti do bujno, sa polurasprostranjenom, široko-okruglastom i umereno gustom krošnjom sa snažnim skeletnim granama. Rano stupa u period rodnosti (obično u trećoj ili četvrtoj godini nakon sadnje). Kada vremenski uslovi u proleće to dozvole (izostanak kasnih mrazeva), daje redovne, stabilne i ekstremno obilne, rekorderne prinose. Zahteva pravilnu letnju i zimsku rezidbu radi kontrole bujnosti, prosvetljavanja unutrašnjosti krune i stalnog obnavljanja rodnog drveta (mešovitih rodnih grančica).

Spada u grupu srednje ranih letnjih sorti kajsija. Na našem podneblju i u kontinentalnim klimatskim uslovima sazreva početkom jula (u uslovima Srbije obično između 1. i 10. jula).

Berba se obavlja proredno i selektivno tokom prve polovine jula. Plodovi se moraju brati pažljivo u fazi tehnološke zrelosti jer u punoj zrelosti meso naglo omekšava i postaje osetljivo na pritisak prstiju i transport.

Sposobnost čuvanja u svežem stanju je umerena. U hladnjači uspešno može da se održi od 5 do 7 dana. Zbog optimalnog odnosa šećera i kiselina, visokog procenta suve materije i raskošne arome, ovo je apsolutno najbolja i najtraženija sorta za preradu na Balkanu – od nje se peče čuvena i najcenjenija rakija kajsijevača vrhunskog kvaliteta, a masovno je broj jedan za proizvodnju premium džemova, marmelada, pekmeza i kompota, dok je veoma cenjena i za stonu potrošnju u svežem stanju.

Plod je krupan (prosečne mase 45–55 grama, a uz odlično proređivanje dostiže i preko 65 grama), ujednačen na stablu i prepoznatljivog okruglasto-ovalnog do blago pljosnatog oblika. Pokožica je srednje debljine, mat, glatka, intenzivno narandžaste osnovne boje, koja je na osunčanoj strani prekrivena atraktivnim, jarkocrvenim rumenilom i tačkicama (kod dobro izloženih plodova i do 40% površine). Meso je tamnonarandžasto, čvrsto, kompaktno, mesnato i izuzetno sočno i topljivo. Ukus je izvanredan, bogat, pun i savršeno izbalansiran između slatkog i osvežavajuće-nakiselog, sa snažnom i plemenitom aromom prave domaće kajsije. Koštica je srednje krupna. Spada u grupu čistih cepača (kalanki) – meso se potpuno lako, glatko i čisto odvaja od koštice, dok je jezgro unutar koštice izrazito gorko i nije jestivo.

Spada u grupu osetljivijih sorti na spoljne faktore. Izuzetno je osetljiva na apopleksiju (prevremeno sušenje stabla) izazvano kompleksom uzročnika, što je njena najveća uzgojna mana na terenu. Takođe, zbog kraćeg zimskog odmora, rano kreće sa vegetacijom, pa su njeni cvetni pupoljci i cvetovi veoma osetljivi na pozne prolećne mrazeve. Zahteva obaveznu i redovnu preventivnu hemijsku zaštitu od monilije cveta i truleži plodova (Monilinia laxa), kao i od rano-prolećnog sušenja grančica. Pokazuje odličnu otpornost drveta na oštre zimske mrazeve tokom punog mirovanja.

Voćne sadnice kajsije proizvodimo isključivo na visokom stručnom nivou, poštujući pravila savremene agro-nauke: kalemeći je na visini od 60 do 90 cm preko posrednika / međukalema (sorte šljive Čačanska lepotica ili Bela šljiva) na standardnoj podlozi dženarika (Prunus cerasifera). Ovaj sistem visoko-kalemljenja preko kompatibilnog posrednika obezbeđuje savršen spoj, drastično smanjuje rizik od pojave apopleksije (sušenja stabla) i značajno odlaže kretanje vegetacije u proleće, čime se cvet štiti od poznih mrazeva.